Knjiga o Kralju Uruka - Ep o Gilgamešu

Stranice

Naslovna

Sveta Magija

Svete Knjige

Knjiga o Kralju Uruka

Biblioteka

Zvezdarijum

Kalendar

Arhiva

Galerija

Multimedia

Psyradio FM

Chat

Linkovi

Alexanthorn

Kontakt

ZAG NEHAR

SVETE KNJIGE DREVNOG KRALJEVSTVA MAGIJE

Knjige o Drevnoj Mudrosti i Tajnama koje otvaraju Kapije za prolaz u Sveto Kraljevstvo

onako kako ih predadoše Bogovi u nasleđe da se prenesu nadolazećim pokoljenjima

TORNOV KODEKS SAKRALNIH KNJIGA

KNJIGA PETA

KNJIGA

O KRALJU URUKA

KOJEG ZOVU GILGAMEŠ

Naslov originala

THE EPIC OF GILGAMESH

Translated into English by N. K. Sandars
Published by the Penguin Group
London, 1960

Prevod i adaptacija

Alexandar Thorn

Sadržaj

PREDGOVOR

KNJIGA O KRALJU URUKA

Prvi deo

Ploče I - VI

KNJIGA O KRALJU URUKA

Drugi deo

Ploče VII - XII

Predgovor

Potraga za besmrtnošću

Knjiga o Kralju Uruka

EP O GILGAMEŠU

Ep o Gilgamešu je sigurno najslavnija i najpoznatija vavilonska tvorevina. Junak, Gilgameš, kralj Uruka, bio je slavan već u drevno doba. Pronađena je i sumerska verzija s brojnim epizodama iz njegovog legendarnog života. Ep o Gilgamešu je, i pored tih prethodnih verzija, delo semitskog porekla. Polazeći od različitih izdvojenih epizoda, na akadskom je sačinjena jedna od najdirljivijih priča o potrazi za besmrtnošću ili, tačnije, o konačnom neuspehu poduhvata za koji je izgledalo da ima sve izglede na uspeh. Ova saga, koja otpočinje erotskim neumerenostima junaka koji je uz to i tiranin, u krajnjoj liniji otkriva nemogućnost da čisto herojske vrline temeljno transcendiraju ljudsku uslovljenost.

Pri svemu tome, Gilgameš je svojim dvema trećinama bio Božansko biće, sin Boginje Ninsun i smrtnika, Prvosveštenika grada Uruka. Na samom početku, tekst slavi njegovo sveznalaštvo kao i veličanstvene gradnje kojih se poduhvatio. Ali, odmah zatim, on nam predstavlja samodršca koji siluje žene i devojke i iscrpljuje muškarce teškim radovima. Stanovnici mole Bogove za pomoć i Oni najzad odlučuju da stvore jedno biće divovskog stasa, koje će biti u stanju da se suprotstavi Gilgamešu. Taj poludivljak dobija ime Enkidu i živi u miru sa životinjama. Gilgameš o postojanju Enkidua doznaje najpre iz jednog sna, a potom i od nekog lovca koji ga je opazio. On šalje jednu od svojih milosnica da ga opčini svojim dražima i dovede u Uruk. Kao što su to Bogovi predvideli, dva borca se odmeravaju čim se sretnu. Gilgameš izlazi kao pobednik, ali se u njemu rađa prijateljstvo prema Enkiduu, pa ga uzima za pratioca. Na kraju krajeva, plan Bogova nije bio uzaludan, jer ubuduće, Gilgameš će svoju snagu štedro rasipati na herojske poduhvate.

U pratnji Enkidua, on kreće ka dalekoj i slavnoj kedrovoj šumi, koju čuva svemoćno čudovište Humvava. Dva junaka uspevaju da ga pobede pošto su posekli njegov sveti kedar. Dok su se vraćali u Uruk, Gilgameša primećuje Ištar. Boginja mu nudi da se Njome oženi, ali je on drsko odbija. Ponižena, Ištar preklinje svoga oca Anua da stvori Nebeskog bika, kako bi ovaj uništio Gilgameša i njegov grad. Anu isprva odbija, ali na kraju pristaje, kada mu Ištar zapreti da će dovesti mrtve iz Bezdana. Nebeski bik se baca na Uruk i od njegove ruke stradava na stotine kraljevih ljudi. Enkidu ipak uspeva da ga uhvati za rep, a Gilgameš mu svoj mač zariva u potiljak. Besna, Ištar se penje na gradske zidine i proklinje kralja. Opijen njihovom pobedom, Enkidu otkida jedno stegno Nebeskog bika i baca ga pred Boginju zasipajući je uvredama. Taj je trenutak vrhunac životnog puta dvojice junaka, ali to je, takođe, i početak jedne tragedije. Iste noći Enkidu sanja da su ga Bogovi osudili. Sutradan, on se razboljeva i umire posle dvanaest dana.

Posle ovog neočekivanog raspleta, Gilgameš se ne može prepoznati. Sedam dana i sedam noći on oplakuje svoga prijatelja i ne dozvoljava da ga sahrane. Nadao se da će, posle njegovih jadikovki, on najzad oživeti. Tek na prvi znak raspadanja tela, Gilgameš se priklanja sudbini i Enkidu biva raskošno sahranjen. Kralj napušta grad i luta pustinjom jecajući: Zar neću i ja umreti isto kao i Enkidu? (IX ploča, I stubac, st. 4). On je prestrašen pomišlju na smrt. Herojski podvizi ne mogu više da ga uteše. Ubuduće, njegov jedini cilj biće da umakne ljudskoj sudbini, da stekne besmrtnost. On zna da čuveni Utnapištim koji se spasao posle potopa večno živi i odlučuje da krene u potragu za njim.

Njegovo putovanje prepuno je iskušenja inicijacijskog tipa. On stiže do planina Mašu, gde se nalaze vrata (Kapija Bogova) kroz koja Sunce prolazi svaki dan. Vrata čuva par Ijudi-škorpiona, čiji pogled zadaje smrt (IX, 11, 7). Nepobedivi junak je oduzet od straha i ponizno pada ničice. Ali, Ijudi-škorpioni prepoznaju u Gilgamešu njegov Božanski deo i dopuštaju mu da uđe. Posle dvanaest sati hoda kroz Bezdan, Gilgameš s druge strane planine izlazi u neku predivnu baštu. Nešto dalje, na obali mora, on susreće nimfu Siduri i pita je gde može da nađe Utnapištima. Siduri pokušava da ga odvrati: Kada Bogovi načiniše ljude, Oni su za njih ostavili smrt, a za sebe zadržali život. Ti, Gilgamešu, napuni svoj stomak i danonoćno uživaj. Neka ti svaki dan bude praznik, igraj i raduj se i noću i danju!

Ali Gilgameš je uporan u svojoj odluci i Siduri ga tada upućuje Uršanabi, Utnapištimovom lađaru, koji se nalazio u blizini. Oni prelaze Vodu mrtvih i stižu do obale na kojoj živi Utnapištim. Gilgameš ga pita kako je stekao besmrtnost. On tako doznaje priču o potopu i o odluci Bogova da Utnapištima i njegovu ženu učine svojim srodnicima, nastanjujući ih na ušću reka. Ali, pita Utnapištim Gilgameša, koji od Bogova će tebe priključiti svom saboru, kako bi ti dobio život koji tražiš? (IX, 198). Nastavak njegovog govora je neočekivan: Hajde, pokušaj da bdiješ šest dana i sedam noći! (XI, 109). Izvesno, reč je o najtežem inicijacijskom iskušavanju: pobediti san, ostati budan, jednako je transmutaciji ljudske uslovljenosti. Treba li ovo shvatiti tako kao da Utnapištim Gilgamešu, znajući da ga Bogovi neće nagraditi besmrtnošću, predlaže da je osvoji posredstvom inicijacije? Junak je već uspešno savladao neka iskušenja: prolazak kroz tunel, Sidurina iskušavanja, prelazak preko Vode mrtvih. To su, na neki način, bila iskušavanja herojskog tipa. Sada je, međutim, bila reč o duhovnom iskušavanju, jer bi jedino izuzetna moć koncentracije mogla učiniti neko ljudsko biće sposobnim da ostane budno šest dana i sedam noći. Ali, Gilgameš odmah pada u san i Utnapištim zajedljivo uzvikuje: Pogledaj snažnog čoveka koji želi besmrtnost: san se, kao žestoki vetar, širi kroz njega! (203-204). Gilgameš bez prekida spava šest dana i sedam noći, a kada ga Utnapištim probudi, žali se što ga budi tek što je zaspao. Ipak, on shvata šta se dogodilo i opet počinje da jadikuje: Šta da radim, Uthapištime, kuda da idem? Neki demon obuze moje telo, a u sobi u kojoj spavam prebiva smrt i kud god da maknem, tu je i smrt! (230-234).

Gilgameš se sada priprema da ode, ali mu Utnapištim u poslednjem trenutku, na nagovor svoje žene, otkriva Tajnu Bogova: mesto na kom se nalazi biljka koja vraća mladost. Gilgameš silazi na dno mora, bere je i, sav srećan, kreće nazad. Posle nekoliko dana hoda, on opazi jedan izvor hladne vode i požuri da se okupa. Privučena mirisom njegove biljke, iz vode izađe neka zmija, ukrade mu je i presvuče svoju kožu. Jecajući, Gilgameš se žali Uršanabiju na svoju nesreću. U ovoj epizodi možemo videti neuspeh još jednog inicijacijskog iskušavanja: junak nije umeo da iskoristi neočekivani dar, to jest, nedostajalo mu je mudrosti. Tekst se završava naglo: došavši u Uruk, Gilgameš poziva Uršanabija da se popne na gradske zidine i da se divi njihovim temeljima.

U Epu o Gilgamešu videli smo dramatičan prikaz ljudske uslovljenosti predodređene neizbežnosti smrti. Ipak, ovo prvo remek delo svetske književnosti dopušta i mogućnost da bi, bez pomoći Bogova, neka bića bila sposobna da steknu besmrtnost, pod uslovom da uspešno prebrode niz inicijacijskih iskušavanja. Iz te perspektive, priča o Gilgamešu predstavlja dramatizovanu pripovest o neuspeloj inicijaciji.

Vrh strane

KNJIGA O KRALJU URUKA

KOJEG ZOVU GILGAMEŠ

Prvi deo

Ploče I - VI

Prva ploča

1.   Sve je video on, gospodar zemlje.
2.   Upoznao je svakoga i svačije znanje i delo, sve je razumeo.
3.   Video je život i rad ljudi.
4.   Izneo je na svetlo tajne i skrivene stvari, Mudrost, kao ponor duboka, bila mu je jasna.
5.   Doneo je vesti iz vremena pre velikog potopa.
6.   Dugim putem išao je u daljinu.
7.   Mučno je bilo dugo putovanje i tegobna vožnja.
8.   Svu muku dao je patnik napisati klinovima.
9.   U tvrdom kamenu uklesana su sva dela i sve patnje.
10. Gilgameš, pobedonosni junak, sagradio je zid oko Uruka. Visoko kao breg diže se sveti hram u utvrđenom gradu.
11. Čvrsto, kao od tuča, leži nasuti temelj.
12. Pod zaštitom uzvišene kuće, u kojoj prebiva Bog Neba, daleko se pruža žitnica grada, prekrasno spremište.
13. Sjajnom belinom blista u svetlu kraljevska palata.
14. Ceo dan stoje stražari na bedemima, a i noću bdiju ratnici.
15. Samo jedna trećina Gilgameša je čovek, a dve trećine bog.
16. S divljenjem i strahom gledaju ljudi njegov lik, po lepoti i snazi nikada mu nisu videli ravnog.
17. Lava tera iz svog skloništa, hvata ga za bradu i probada.
18. Divljeg bika lovi brzinom i snagom svog luka.
19. Njegova reč i govor u gradu su zakon.
20. Sinu je važnija kraljeva volja nego očeva želja.
21. Čim sin postane čovek, u službi je velikog pastira kao ratnik i lovac, čuvar stada, nadzornik gradnje i pisar ili sluga svetog hrama.
22. Gilgameš, čovek bola i radosti, nije umoran.
23. Za njega, jakoga, divnoga, mudroga, moraju da rade mladi i stari, moćni i neznatni.
24. Urukov sjaj treba da sija pred svim gradovima zemlje.
25. Gilgameš ne pušta ljubavnicu njenom dragom, ni kćerku silnoga njenom junaku.
26. NJihovo jadikovanje dopire do velikih bogova, bogova neba, gospodara svetoga Uruka:

VI STE STVORILI MOĆNOG DIVLJEG BIKA I BRADATOG LAVA
GILGAMEŠ NAŠ KRALJ JAČI JE OD NJIH
NEĆETE NAĆI NJEMU RAVNOGA
SILNA JE NJEGOVA MOĆ NAD NAMA
NE PUŠTA LJUBAVNICU NJENOM DRAGOM
NI ĆERKU JUNAKA NJENOM MUŽU

27. NJihovo jadikovanje čuo je Anu, bog neba i On pozva veliku Aruru, boginju veštu oblikovanju:

TI SI, ARURU, STVORILA LJUDE I ŽIVOTINJE
ZAJEDNO SA MARDUKOM, JUNAKOM
STVORI SADA LIK KOJI BI BIO SLIČAN GILGAMEŠU
BIĆE KOJE BI BILO KAO ON
NO NE SAMO PUSTINJSKA ŽIVOTINJA
NEKA ZATIM DOĐE TAJ SILNI U URUK
NEKA SE BORI S GILGAMEŠOM
A TADA BUDI SPOKOJAN, URUČE

28. Kad to ču Aruru, stvori u mislima biće kao što je želeo Anu, bog neba.
29. Ona opra ruke, uze blato i ovlaži ga svojom božanskom majčinskom pljuvačkom.
30. Oblikova Enkidua, stvori junaka oživljenog krvlju i dahom borbenog boga Niniba.
31. Sada on stoji sam u stepi, dlakav po celom telu.
32. Kao u žene talasa mu se duga kosa, pruža se kao pšenica.
33. Ništa ne zna o zemlji ni o ljudima.
34. Krznima je odeven kao Sumukan, bog njiva i stada.
35. Sa gazelama jede travu po polju.
36. Sa stokom pije na zajedničkom pojilu.
37. Sa mnoštvom životinja gura se u reci.
38. Na tom pojilu neki lovac postavi zamke.
39. Enkidu se suprotstavi tom čoveku, koji je dolazio da poji svoju stoku.
40. Jednog dana, pa i drugog, i trećeg stoji Enkidu preteći tu na pojilu.
41. Lovac ga opazi i dugo gleda netremice.
42. Sa stokom se vraća natrag u tor.
43. Spopada ga srdžba, unezverena i mračna lica viče od besa.
44. Bol obuze njegovo srce, jer se uplašio.
45. Enkidu mu se pričino kao čudovište iz planine.
46. Lovac podiže glas i reče svome ocu:

OČE, NEKI JE ČOVEK DOŠAO IZDALEKA, SA PLANINE,
ČINI SE KAO DA JE POTOMAK ANUA.
SILNA JE NJEGOVA SNAGA,
NEPRESTANO LUTA PO STEPI.
ZAJEDNO SA ŽIVOTINJAMA STOJI NA NAŠEM POJILU.
STRAŠAN JE NJEGOV LIK,
NE SMEM MU SE PRIBLIŽITI.
ZASUO JE JAMU ZA HVATANJE KOJU SAM ISKOPAO,
POKIDAO ZAMKE KOJE SAM POSTAVIO.
TAKO SU MI IZMAKLE IZ RUKU SVE POLJSKE ŽIVOTINJE.

47. Otac reče sinu, lovcu:

IDI U URUK GILGAMEŠU.
GOVORI MU O NEUKROTIVOJ SNAZI DIVLJEGA.
IZMOLI ZA SEBE MLADU ŽENU
KOJA SE POSVETILA IŠTARI BOGINJI LJUBAVI,
I ODVEDI JE SA SOBOM.
KAD STOKA DOĐE NA POJILO,
NEKA ONA ZBACI SA SEBE SVOJU ODEĆU
DA BI ON UZEO BUJNOST NJENOG TELA.
KAD JE UGLEDA, PRIBLIŽIĆE JOJ SE.
TAKO ĆE SE OTUĐITI STOCI KOJA JE S NJIM RASLA PO POLJU.

48. Lovac sasluša očeve reči i otide.
49. Uputi se prema Uruku, uđe kroz kapiju, stiže pred kraljeva vrata i pred kraljem pade ničice.
50. Tada podiže ruku i ovako reče Gilgamešu:

NEKI JE ČOVEK DOŠAO IZDALEKA, S PLANINE.
NJEGOVE SNAGE SU SILNE
KAO VOJSKA NEBESKOG BOGA.
VELIKA JE NJEGOVA MOĆ U CELOJ STEPI,
NEPRESTANO LUTA PO POLJU.
NOGE SU MU STALNO SA STOKOM NA POJILU.
STRAŠNO GA JE GLEDATI,
NE SMEM DA MU SE PRIBLIŽIM.
ON ME SPREČAVA DA KOPAM JAME,
DA POLAŽEM MREŽE I POSTAVLJAM ZAMKE.
ZATRPAO MI JE JAME, RAZDERAO MREŽE I POKIDAO ZAMKE.
TAKO SU MI IZMAKLE IZ RUKU ŽIVOTINJE MOGA POLJA.

51. Gilgameš reče njemu, lovcu:

IDI SAMO, MOJ LOVČE,
POVEDI SA SOBOM MLADU ŽENU IZ SVETOG IŠTARINOG HRAMA.
ODVEDI MU JE.
KAD ON DOĐE SA ŽIVOTINJAMA NA POJILO,
NEKA ONA ZBACI SA SEBE ODELO
DA BI UZEO BUJNOST NJENOG TELA.
KAD JE UGLEDA, ON ĆE JOJ SE PRIBLIŽITI.
TAKO ĆE SE ON OTUĐITI STOCI
KOJA JE RASLA S NJIM U POLJU.

52. Lovac sasluša njegovu reč i ode.
53. Dovede mladu ženu iz Ištarinog hrama.
54. Oni pođoše i gonjahu mazgu najkraćim putem.
55. Trećeg dana stigoše i obretoše se na određenom polju.
56. Lovac i žena spustiše se na tlo nedaleko od pojila.
57. Jedan dan, pa i drugi dan zadržaše se na istom mestu.
58. Stoka dolazi i pije na pojilu.
59. Vodene životinje se guraju u reci.
60. Tu je i on, Enkidu, snažni potomak neba.
61. Sa gazelama jede travu, sa stokom zajedno loče vodu.
62. Živo se gura s mnoštvom u vodi.
63. Pogleda ga sveta žena, njega, čoveka punog snage, divljeg momka, čoveka s planine.
64. On hoda preko polja, motri unaokolo, približava se:

TU JE ON, ŽENO! OTKRIJ SVOJE GRUDI,
OTKRIJ BREŽULJAK RADOSTI
DA BI UZEO BUJNOST TVOGA TELA!
NE ČEKAJ DUŽE, POGLEDAJ NJEGOVU RADOST!
KAD TE UGLEDA, ON ĆE TI SE PRIBLIŽITI.
UZBUDI POŽUDU U NJEMU,
PRIMAMI GA U ZAMKU ŽENE!
OTUĐIĆE SE SVOJOJ STOCI, KOJA JE RASLA S NJIM U POLJU.
NJEGOVA ĆE PRSA ČVRSTO NA TEBI POČIVATI!

65. Tada žena otkrije svoje grudi, otkrije brežuljak radosti da bi on uzeo bujnost njenog tela, ona ne oklevaše i opazi njegovu požudu.
66. Spusti svoju odeću, a on je ugleda i baci na zemlju, uzbudila je požudu u njemu, primamivši ga u zamku žene.
67. Čvrsto su počivala njegova prsa na svetoj službenici božjoj.
68. Bili su sami.
69. Šest dana i sedam noći upoznavao je Enkidu ženu, sjedinivši se s njom u ljubavi.
70. Zasićen bujnošću njenog tela, podiže Enkidu lice i pogleda po stepi.
71. Pogledom je tražio životinje.
72. Tek što su ga ugledale, gazele u skoku pobegoše.
73. Poljske su životinje uzmicale pred njim.
74. Čuđenje obuze Enkidua.
75. Mirno je stajao kao prikovan.
76. Okrenu se ženi i sede do njenih nogu.
77. Pogleda je u oči, i kad ona progovori, njegove je uši slušahu:

ENKIDU, TI SI LEP, TI SI KAO BOG!
ZAŠTO HOĆEŠ DA JURIŠ S DIVLJIM ŽIVOTINJAMA PO POLJU?
POĐI SA MNOM U URUK GRAD OPASAN BEDEMIMA.
DOĐI U SVETI HRAM PREBIVALIŠTE ANUA I IŠTARE!
DOĐI U SJAJNU KUĆU U KOJOJ STANUJE GILGAMEŠ,
PRIMERAN JUNAK, SNAŽAN KAO DIVLJI BIK,
ON MOĆNO VLADA, NJEMU RAVNOG NEĆEŠ NAĆI U NARODU.

78. Tako mu reče, a on se obradova tome što je čuo.
79. Enkidu reče njoj, službenici Ištarinoj:

USTAJ, ŽENO MOJA!
VODI ME U SVETO PREBIVALIŠTE ANUA I IŠTARE,
TAMO GDE BORAVI GILGAMEŠ, PRIMERAN JUNAK,
GDE VLADA ON, DIVLJI BIK, SILAN MEĐU LJUDIMA!
HOĆU DA GA IZAZOVEM NA BORBU,
ZVONKIM GLASOM ZVAĆU JAKOGA,
OBJAVIĆU USRED URUKA: 'I JA SAM SILAN!'
TAKO ĆU UĆI I PROMENITI SUDBINU.
RODIO SAM SE U STEPI, SNAGA JE U MOJIM UDOVIMA!
SOPSTVENIM ĆEŠ OČIMA GLEDATI ŠTA JA ČINIM.
JA ZNAM KAKO ĆE SE SVE DOGODITI.

80. Žena i Enkidu dođu do grada i uđu kroz kapiju.
81. Šareni su ćilimi prostrti po ulicama.
82. Ljudi hodaju u belim odelima i s vrpcama oko glave.
83. Iz daljine bruje harfe i zvuče frule.
84. Svečanost je svetkovala danju i noću.
85. Lepo razvijene devojke, pune života u svim udovima,
86. igraju prolazeći.
87. Kličući digoše junake iz njihove odaje.
88. Sveta žena ulazi prva u Ištarin hram.
89. Iz svetišta uzima svečano odelo.
90. Sjajnim odelom kiti Enkidua, krepi ga hlebom i vinom s oltara boginje.
91. Približuje mu se jedna posvećena i vidovita i reče mu ovako:

ENKIDU, NEKA TI VELIKI BOGOVI PODARE DUG ŽIVOT!
HOĆU DA TI POKAŽEM GILGAMEŠA, ČOVEKA BOLA I RADOSTI.
TREBA DA GA VIDIŠ I POGLEDAŠ MU LICE, KAO SUNCE SJAJI MU OKO.
OD MIŠIĆA, TVRDIH KAO TUČ, JEDAR JE NJEGOV VISOKI STAS.
NJEGOVO JE TELO PUNO UKROĆENE SUVIŠNE SNAGE.
NIJE UMORAN NI DANJU NI NOĆU.
IZAZIVA STRAH KAO ADAD, BOG OLUJE.
ŠAMAŠ, BOG SUNCA, MILOSTIV JE GILGAMEŠU.
EA, BOG DUBINE, PODARIO MU JE MUDROST.
BOŽANSKO TROJSTVO IZABRALO GA JE ZA VLADARA

I PROSVETLILO MU PAMET.
PRE NO ŠTO SI SIŠAO S PLANINE I DOŠAO IZ STEPE,

VEĆ TE JE SLUTIO GILGAMEŠ.
SANJAO JE ČUDAN SAN U URUKU.
PROBUDIO SE IZA SNA, PRIČAO JE MAJCI SAN I REKAO:
MAJKO, OVE SAM NOĆI VIDEO NEOBIČAN SAN.
ZVEZDE SU STAJALE NA NEBU.
TADA ONE PADOŠE NA MENE KAO SJAJNI RATNICI.
VOJSKA JE BILA KAO JEDAN ČOVEK.
POKUŠAO SAM GA PODIĆI, ALI MI JE BIO PRETEŽAK.
POKUŠAO SAM DA GA OTRGNEM, ALI GA NISAM MOGAO NI POMAĆI.
LJUDI IZ URUKA SU STAJALI I POSMATRALI PRIZOR.
SAGIBALI SU SE I LJUBILI MU NOGE.
TADA SAM GA STISNUO KAO ŽENU,
PREVRNUO TAKO DA SAM LEŽAO NA NJEMU I BACIO GA K TVOJIM NOGAMA.
TI SI GA PRIMILA ZA SINA I STAVILA UZA ME KAO BRATA.
RIŠAT, GOSPODARICA I MAJKA, ZNA DA TUMAČI SNOVE
I OBJASNI OVAKO SINU, KNEZU:
TO ŠTO SI VIDEO ZVEZDE NA NEBU
I KAKO JE ANUOVA VOJSKA PALA NA TEBE KAO JEDAN ČOVEK,
TI GA HTEO PODIĆI, NO BEŠE TI PRETEŽAK,
HTEO GA STRESTI, A NISI MOGAO,
TO ŠTO SI GA STISNUO KAO ŽENU I BACIO K MOJIM NOGAMA,
A JA GA PRIMILA KAO SINA,
TO ZNAČI: DOĆI ĆE JEDAN JAKI.
KAO MNOŠTVO RATNIKA SILNE SU NJEGOVE SNAGE.
IZAZVAĆE TE NA BORBU, BORIĆE SE S TOBOM.
NAD NJIM ĆE BITI TVOJA RUKA, LEŽAĆE DO MOJIH NOGU.
UZEĆU GA ZA SINA, BIĆE TI KAO BRAT.
DRUG ĆE TI BITI U BORBI, BIĆE TI PRIJATELJ.
POGLEDAJ, ENKIDU, TO JE SAN
I TUMAČENJE GOSPODARICE I MAJKE.

92. Tako je govorila posvećena i vidovita, a Enkidu napusti uzvišenu Ištarinu kuću.

Vrh strane

Druga ploča

93.   Enkidu prekorači prag hrama i stupi na ulicu.
94.   Svetina se začudi kad ugleda stepskog čoveka.
95.   Njegovo snažno telo nadvisuje sve silne u gradu.
96.   Kao talasi spušta mu se duga brada i kosa.
97.   Junak iz Anuovih bregova došao je u grad.
98.   Junaku iz Uruka preprečuje put u svetu kuću.
99.   Sva se vojska skupila i nastupa protiv njega, ali je odbija njegov preteći pogled.
100. Pred čudesnom pojavom klanja se narod, pada mu pred noge i boji se kao dete.
101. Kao bogu, Gilgamešu je prostrta postelja od ćilima u hramu da se kralj sjedini sa samom Ištarom, boginjom plodnosti.
102. Gilgameš izlazi iz svog dvora i približuje se.
103. Enkidu stoji na dverima hrama i preči mu da uđe.
104. Kao dva rvača hvataju se u koštac na ulazu svete kuće, i dalje se bore na ulici.
105. Kao vojska leži Enkidu nad pastirom zemlje.
106. Tada ga ovaj stište kao ženu i prevrnu tako da je ležao iznad njega.
107. Podiže ga i baci majci pred noge.
108. Divi se narod Gilgamešovoj snazi.
109. U očajnoj srdžbi viče na njega Enkidu.
110. Zamršena je i uskovitlana kosa moćne glave.
111. On je došao sa stepe, pa nije poznavao ni makaza ni brijača.
112. Enkidu se uspravi i pogleda protivnika.
113. Mračno postade njegovo lice i tmuran njegov izgled.
114. Ruke mu padoše na umorna bedra, oči mu se napuniše suzama.
115. Rišat, gospodarica i majka, uhvati ga za ruke:

TI SI MOJ SIN, DANAS SAM TE RODILA.
TVOJA SAM MAJKA, A OVAJ OVDE TI JE BRAT.

116. Enkidu otvori usta i reče Rišati gospodarici:
117. Majko, ja sam u borbi našao brata.
118. Gilgameš mu reče:

TI SI MOJ PRIJATELJ,
BORI SE ODSADA UZA ME!

119. Da bi zaštitio kedroveu dalekoj šumi bogova, Bel je postavio čuvara Humbabu na strah ljudima.
120. Njegov glas je kao zavijanje oluje, dahom njegovih usta šumi drveće, strašno huči njegovo dahtanje.
121. Svako ko zalazi u planinu kedrova boji se strašnog čuvara šume.
122. Ko god se približi svetom gaju dršće celim telom.
123. Gilgameš reče Enkiduu:

HUMBABA, ČUVAR KEDROVE ŠUME,
UVREDIO JE BOGA ŠAMAŠA, SUDIJU DUHOVA I LJUDI.
POSTAVLJEN ZA ČUVARA SVETIH KEDROVA,
NE POŠTUJE NIKAKVE GRANICE,
IZLAZI IZ ŠUME NA UŽAS LJUDIMA.
ON ČINI DA DRVEĆE ŠUMI KAO URLAŠE BURE.
SVAKOG UBIJA KO GOD SE PRIBLIŽI.
I JAKOGA RUŠI NJEGOVA RUKA.
MOJE SRCE TRAŽI DA PRONAĐEM STRAŠNOGA I DA GA SAVLADAM.
PRIJATELJU, MI NEĆEMO BESPOSLENO MIROVATI U URUKU,
NEĆEMO RAĐATI DECU U IŠTARINOM HRAMU,
POĆI ĆEMO ZA PUSTOLOVINAMA I JUNAČKIM DELIMA.
S TOBOM ĆU OPET LOVITI PO STEPI.

124. Enkidu reče prijatelju Gilgamešu:

MORA DA JE STRAŠAN HUMBABA, KOME IDEMO.
KAŽEŠ DA JE SILAN I SNAŽAN.
I MI TREBA DA KRENEMO DA SE BORIMO S NJIM?

125. Gilgameš reče njemu, Enkiduu:

PRIJATELJU, HAJDEMO ZAJEDNO DO SVETOG KEDRA,
ZAJEDNO ĆEMO SE BORITI PROTIV HUMBABE
I UBIĆEMO NEPRIJATELJA BOGOVA I LJUDI!

Vrh strane

Treća ploča

126. Enkidu uđe u sjajnu kraljevu dvoranu.
127. Njegovo srce je teskobno i leprša kao ptica nebeska.
128. On čezne za stepom i poljskim životinjama.
129. Glasno jadikuje i ne da se zadržati, opet se žuri iz grada u divljinu.
130. Gilgameš je žalostan, jer je otišao prijatelj.
131. On se diže, sakupi najstarije iz naroda, podiže ruku i reče knezovima:

ČUJTE ME, MUŽEVI, I POGLEDAJTE ME!
JA, JA ŽALIM ZA ENKIDUOM,
JA, JA PLAČEM ZBOG NJEGA.
KAO NARIKAČA DIŽEM JADIKOVKU.
ŠTA ĆE MI RATNA SEKIRA O BOKU, TOLJAGA U RUCI, MAČ O POJASU,
RADOST U OČIMA, SVEČANA ODEĆA KOJA MI OBUHVATA TELO
ŠTA ĆE MI SVE TO?
PODIGAO SE DEMON I SVU MI RADOST ZAGORČAO.
OTIŠAO JE ENKIDU, MOJ PRIJATELJ,
NAPOLJU JE MEĐU POLJSKIM ŽIVOTINJAMA.
ON PROKLINJE SVETU ŽENU KOJA GA JE ZAVELA
I USRDNO SE MOLI ŠAMAŠU, BOGU SUNCA.
TREBALO BI DA POČIVA NA ŠARENIM SAGOVIMA
I DA STANUJE U PALATI MENI SLEVA.
SILNICI ZEMLJE TREBALO BI DA MU LJUBE NOGE,
TREBALO BI DA MU SLUŽE SVI LJUDI.
HOĆU DA CEO NAROD TUGUJE ZA NJIM.
NEKA LJUDI NOSE ŽALOBNA ODELA, PODERANA I ZAPRAŠENA.
OGRNUG LAVLJOM KOŽOM JURIĆU PO POLJU,
TRAŽIĆU GA U STEPI.

132. Sam, s uzdignutom rukom, stoji Enkidu u stepi, te proklinje lovca, usrdno se moli Šamašu i viče:

ŠAMAŠU, OSUDI PROKLETO LOVČEVO DELO!
UNIŠTI MU BOGATSTVO,
ODUZMI MU MUŠKU SNAGU!
NEKA GA MUČE SVI DEMONI,
NEKA SE POJAVE ZMIJE,
PRED NJEGOVIM PLAŠLJIVIM KORAKOM.

133. Tako on proklinje lovca, reč mu izvire iz punog srca, a onda ga nešto nagna da prokune i zavodljivu ženu:

HOĆU DA TI ODREDIM SUDBINU, ŽENO!
NE BILO KRAJA DANIMA TVOGA ŽIVOTA!
NEKA MOJE KLETVE STOJE NAD TVOJOM GLAVOM!
NEKA TI ULICA BUDE PREBIVALIŠTE, A SAN UGAO KRAJ ZIDA.
NEKA TI NOGE UVEK BUDU UMORNE I RANJAVE.
PROSJACI, ODBAČENI, IZOPŠTENI UDARAĆE TE PO OBRAZIMA.
TRPIM GLAD I ŽEĐ ME MUČI.
ZATO ŠTO SI U MENI PROBUDILA ŽUDNJU, A JA HTEO DA JE UPOZNAM,
ŠTO SI ME S MOG POLJA ODVELA U GRAD, BUDI PROKLETA!

134. Reči njegovih usta čuo je Šamaš, bog žarkog podnevnog sunca.

ENKIDU, PANTERU STEPE, ZAŠTO PROKLINJEŠ SVETU ŽENU?
ONA TI JE DALA HRANU SA STOLA BOGINJE KAKVU SAMO BOG DOBIJA.
DALA TI JE VINO DA PIJEŠ KAKVO SAMO KRALJ DOBIJA.
DALA TI JE SVEČANO ODELO I POJAS.
SJAJNOGA GILGAMEŠA TI JE DALA ZA PRIJATELJA.
VELIKI GILGAMEŠ JE TVOJ PRIJATELJ.
ON TI DAJE DA POČIVAŠ NA ŠARENIM SAGOVIMA,
DA STANUJEŠ NJEMU SLEVA U BLISTAVOJ KUĆI,
DA TI LJUBE NOGE VELIKANI ZEMLJE I DA TI SLUŽE SVI MUŽEVI.
U GRADU URUKU TUGUJU LJUDI ZA TOBOM,
NOSE PODERANA ODELA, POSUTA PRAŠINOM.
GILGAMEŠ PREBACUJE LAVLJE KRZNO PREKO LEĐA I HITA POLJEM.
ON DOLAZI U STEPU DA TE TRAŽI.

135. Enkidu sasluša reči jakoga boga Šamaša.
136. Pred gospodom svojim bogom, umiri on svoje srce.
137. Oblak prašine zasja u daljini.
138. Šamaš učini da zablista u belom svetlu.
139. Dolazi Gilgameš, lavlje mu krzno svetluca kao zlato.
140. Enkidu se vraća s prijateljem u grad.
141. Nove boli obuzimaju Enkiduovo srce.
142. On govori prijatelju šta ga tišti:

TEŠKE SAM SNOVE VIDEO OVE NOĆI, PRIJATELJU MOJ.
NEBO JE URLALO, A ZEMLJA MU ODGOVARALA DRHTANJEM.
SAM SAM SE SUPROTSTAVIO NEKOME JAKOM.
LICE MU JE BILO MRAČNO KAO NOĆ.
UKOČENO JE BULJIO OČIMA.
BIO JE SLIČAN STRAŠNOM PUSTINJSKOM PSU KOJI ŠKRGUĆE ZUBIMA.
KAO JASTREB IMAO JE SNAŽNA KRILA I KANDŽE.
ČVRSTO ME JE ZGRABIO I BACIO U PONOR,
PUSTIO ME DA ZARONIM U STRAHOVITU DUBINU.
TEŽINOM BRDA LEŽALO JE NEŠTO NA MENI
KAO OGROMNA STENA UČINIO MI SE TERET VLASTITOG TELA.
TADA JE PREOBRAZIO MOJ LIK,
A RUKE MI PRETVORIO U PTIČJA KRILA:
'LETI SAMO DUBLJE, DUBLJE U STAN TAME, U IRKALINO PREBIVALIŠTE.
SPUSTI SE U STAN IZ KOGA NEMA IZLASKA ONIMA KOJI SU JEDNOM STUPILI U NJ.
IDI DOLE PUTEM KOJIM NEMA POVRATKA, ČIJI SMER NE SKREĆE NI LEVO NI DESNO!
UĐI U KUĆU ČIJI LJUDI NE TREBAJU SVETLA.
PRAH IM JE HRANA, A BLATO IM JE JELO.
OBUČENI SU U PERJE, S KRILIMA KAO ŠIŠMIŠI I SOVE.
NE VIDE SVETLA, ŽIVE U TAMI.'
TADA SAM STUPIO U PREBIVALIŠTE POD ZEMLJOM.
TU SU STRGNUTE S GLAVA KRALJEVSKE KAPE,
PONIŽENI SU ONI KOJI SU SEDELI NA PRESTOLU
I KOJI SU VLADALI ZEMLJOM OD PRADAVNIH DANA.
U KUĆI TAME U KOJU SAM UŠAO
STANUJE SVEŠTENIK I NJEGOV SLUGA,
STANUJU I SAMI LJUBIMCI VELIKIH BOGOVA,
STANUJE EREŠKIGALA, KRALJICA ZEMLJE I PODZEMNOG SVETA.
PRED NJOM KLEČI PISARICA ZEMLJE,
UTISKUJE KLINOM IMENA U GLINU I ČITA IH.
EREŠKIGALA PODIŽE GLAVU I UGLEDA ME:
'UPIŠI MI I OVOGA!'
ETO TO JE SAN.

143. Gilgameš reče njemu, Enkiduu:

UZMI SVOJ BODEŽ I POSVETI GA ZLOM DUHU SMRTI!
DODAJ TOME SJAJNO OGLEDALO, NEKA GA ONO ODAGNA.
SUTRA ĆEMO ŽRTVOVATI ZLOSLUTNOM SUDIJI UTUKIJU
DA PROTERA SEDMORO ZLIH.

144. Kad je sledećeg jutra granulo sunce, otvori Gilgameš visoku kapiju hrama, iznese sto od elamaku drveta, napuni medom ćup od crvenog kamena, maslacem napuni zdelu iz lapislazulija, postavi sve na sto i ostavi bogu sunca da liže.

Vrh strane

Četvrta ploča

145. A Šamaš, Bog Sunca, reče Gilgamešu:

SPREMI SE DA SE S PRIJATELJEM BORIŠ PROTIV HUMBABE!
ON JE POSTAVLJEN ZA ČUVARA KEDROVE ŠUME.
KROZ KEDROVU ŠUMU VODI PUT NA BREG BOGOVA.
HUMBABA ME JE UVREDIO, ZATO IDITE I UBIJTE GA!

146. Gilgameš je čuo reč gospodnju i pozvao sve knezove iz naroda.
147. S Enkiduom je ušao u dvoranu.
148. I Gilgameš otvori usta i reče:

ŠAMAŠ NAS JE POZVAO DA SE BORIMO PROTIV HUMBABE.
NEKA JE MIR S VAMA I CELIM NARODOM!

149. Najstariji među knezovima grada ustade i reče:

ŠAMAŠ JE UVEK ŠTITIO SVOGA PRIJATELJA, SJAJNOG GILGAMEŠA.
NEKA NJEGOVA ZAŠTITNIČKA RUKA NE BUDE DALEKO!
STRAŠAN JE SRDITI ČUVAR KEDROVE ŠUME.
ŠAMAŠ, KOJI TI JE OBJAVIO POČETAK BORBE,
VRATIO TI JE PRIJATELJA DA TE NEPOVREĐENOG SAČUVA!
NEKA STOJI UZA TE KAO ZAŠTITNIK I ČUVA TVOJ ŽIVOT, O KRALJU!
TI, PASTIRU NAŠ, ŠTITI NAS OD NEPRIJATELJA!

150. Oni napuste zborno mesto, a Gilgameš reče Enkiduu:

PRIJATELJU, SADA MOŽEMO IĆI U HRAM EGALMAH SVETOJ SVEŠTENICI.
HAJDEMO RIŠATI, MAJCI I GOSPODARICI!
ONA JE VIDOVITA, PREDVIĐA BUDUĆNOST I SUDBINU.
NEKA BLAGOSLOVI NAŠE KORAKE.
NEKA POLOŽI NAŠU SUDBINU U SNAŽNU RUKU BOGA SUNCA.

151. Oni odu u hram Egalmah i sretnu svetu sveštenicu, kraljevu majku.
152. Ona je razumela sve reči sina i reče:

NEKA TI ŠAMAŠ BUDE MILOSTIV!

153. Zatim stupi u komoru svečanih odela.
154. Vrati se u svetom nakitu zavijena u belu haljinu, sa zlatnim štitovima na prsima, sa tijarom na glavi, sa zdelom vode u ruci.
155. Ona poškropi pod, a onda se uspne stepenicama tornja.
156. Visoko gore pod slobodnim nebom uzdizao se mirisni kad.
157. Prosipala je žrtveno zrnevlje i digla ruku prema uzvišenom Šamašu:

ZAŠTO SI MOM SINU GILGAMEŠU DAO SRCE

ČIJA PLAHOVITOST NE NALAZI MIRA?
OPET SI GA DOTAKAO,

JER HOĆE DA IDE DALEKIM PUTEM DO PREBIVALIŠTA HUMBABE.
MORA DA IZDRŽI BORBU KOJU JOŠ NE POZNA.
IĆI ĆE PUTEM KOJI JOŠ NE POZNA.
OD DANA KADA POĐE DO DANA KAD SE VRATI,
DOK NE DOSPE DO KEDROVE ŠUME,
DOK NE SAVLADA SNAŽNOGA HUMBABU,
DOK NE OSVETI KRIVICU I NE UNIŠTI STRAH ZEMLJE
U SVE TE DANE, ŠAMAŠU,

KAD BUDEŠ ŽUDEO ZA AJOM, ZA SVOJOM LJUBLJENOM,
NEKA SE ONA ODVRATI OD TEBE!
TAKO NEKA TE AJA PODSEĆA NA GILGAMEŠA.
DOKLE GOD TI BUDE USKRAĆIVALA LJUBAVNI LEŽAJ,

NEKA TI JE SRCE BUDNO
I NEKA MISLI NA NJEGA DOK SE NEPOVREĐEN VRATI.

158. Tako je izmolila pomoć žene boga Šamaša.
159. U plavičastim oblacima dizao se kad prema nebu.
160. Ona siđe, pozove Enkidua i reče:

ENKIDU, TI JAKI, TI SI MI RADOST I UTEHA.
ZAŠTITI MI GILGAMEŠA, SINA,

I PRINESI ŽRTVU UZVIŠENOM ŠAMAŠU.

161. Oni pođoše na put i odoše prema severu.
162. Još izdaleka ugledaše Breg sveta, prebivalište bogova.
163. Ovamo ih je vodio put kroz Kedrovu šumu.
164. Kad pred sobom ugledaše tamu šume, ostaviše za sobom šatore.
165. Sami se približavahu stanovima bogova.
166. Još izdaleka ugleda junake Humbabin čuvar šume.
167. Videvši ih kako se približuju, pođe im u susret.
168. Njegovo je telo bilo odeveno u sedam čarobnih ogrtača.
169. Šest ih je odložio i promenio tako da donji dođoše gore.
170. Kao divlji bik dašćući od besa, dotrči i zaurla strašnim glasom:

DOĐITE SAMO DA VAS BACIM JASTREBOVIMA DA VAS PROŽDRU.

171. Ali Šamaš, bog sunca, zaštiti junake, uništi moć čarobnih ogrtača čuvara šume.
172. Ninib, bog ratnika, dade snagu njihovim rukama, te oni ubiše diva, Humbabinog čuvara šume.
173. Enkidu otvori usta i ovako reče Gilgamešu:

DRAGI PRIJATELJU, NEĆEMO IĆI DALJE U ŠUMU,

NITI ĆEMO IĆI U NJENU TAMU!
SVI SU MI UDOVI KAO ODUZETI,

RUKA MI JE UKOČENA.

174. Gilgameš reče njemu, Enkiduu:

NE BUDI PLAŠLJIV, PRIJATELJU MOJ,
NE BUDI PLAŠLJIV I KUKAVICA.
MI MORAMO IĆI DALJE I SAMOM HUMBABI OKRENUTI SVOJE LICE.
NISMO LI UBILI NJEGOVOG ČUVARA ŠUME?
ZAR OBOJICA NISMO VIČNI BOJU?
NAPRED, NA BREG BOGOVA!
UZDAJ SE U ŠAMAŠA I NEĆEŠ SE BOJATI.
NESTAĆE UKOČENOSTI RUKE.
SKUPI SNAGU I ODUPRI SE SLABOSTI!
DOĐI, HAJDEMO, ZAJEDNO ĆEMO SE BORITI.
BOG SUNCA NAM JE PRIJATELJ I ON NAS ŠALJE U BORBU.
ZABORAVI NA SMRT.
TADA NEĆE BITI NIKAKVOG UŽASA.
BUDIMO OPREZNI U ŠUMI,
OBAZIRIMO SE NA SVE STRANE
DA NAS NE BI UHVATIO JAKI IZ SVOG SKROVIŠTA.
BOG KOJI TE JE ZAŠTITIO U NEDAVNOJ BORBI
NEKA SADA ZAŠTITI MOG SAPUTNIKA!
SVI ĆE KRAJEVI ZEMLJE SLAVITI NAŠA IMENA!

175. Oni nastaviše put i stigoše do Kedrove šume.
176. Usta im zanemeše i sami se zaustaviše.

Vrh strane

Peta ploča

177. Ćuteći su stajali i gledali šumu, gledaju kedrove, u čudu posmatraju visinu stabala.
178. Gledaju šumu i daleku čistinu kuda se ulazi, tu je široki put kojim prolazi Humbaba ponosnim i silovitim koracima.
179. Uređeni su putevi i puteljci, načinjene su lepe staze.
180. Oni gledaju Breg kedrova, prebivalište bogova i visoko gore sveti hram boginje Irnini.
181. Pred hramom stoje kedrovi u divnoj bujnosti.
182. Putnicima godi sena drveća, kedrovi su puni kliktanja.
183. Pod njima puzi trnovita šikara, a tamo se žbunje zeleni među mahovinom.
184. Mirisno cveće i povijuše skrivaju se pod kedrovima u gustom grmlju.
185. Dvostruki sat su hodali, i drugi, i treći.
186. Mučno je postalo putovanje, sve strmiji je bivao put prema Bregu bogova.
187. Humbabu nisu nigde ni videli ni čuli.
188. Noć se spustila na šumu,
189. zvezde se pojavile i oni legoše spavati.
190. Rano ujutro probudi Enkidu prijatelja:

SANJAO SAM SAN, PRIJATELJU,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE ZAISTA STRAŠAN.
OBOJICA SMO STAJALI PRED VRHOM BRDA,
TADA SE S TUTNJAVOM GRMLJAVINE SKOTRLJA STENA,
KOJA SE BILA NADVISILA.
JEDAN ČOVEK JE BIO SMRVLJEN,
DOK SMO MI OBOJICA ODLETELI U STRANU KAO SITNE POLJSKE MUŠICE,
ZATIM SMO BILI NA PUTU ZA URUK.

191. Tada kralj reče prijatelju:

SAN KOJI SI SANJAO DOBAR JE.
SAN KOJI SI VIDEO, PRIJATELJU MOJ,

IZVANREDAN JE, IMA DOBRO ZNAČENJE.
ŠTO SI VIDEO DA SE BREG SRUŠIO I SMRVIO TREĆEG ČOVEKA;

TO ZNAČI: UHVATIĆEMO I UBIĆEMO HUMBABU.
BACIĆEMO U POLJE NJEGOVU LEŠINU

I O PRVOJ ZORI VRATIĆEMO SE KUĆI.

192. Trideset sati su putovali, nabrojali su već trideset sati.
193. Pred sunčanim bogom iskopali su jamu, Šamašu su podigli svoje ruke.
194. Gilgameš se uspne i stane na humku izbačene zemlje, baci zrnevlje u jamu i reče:

BRDO, DONESI SAN!
DAJ SNOVE ENKIDUU, UZVIŠENI ŠAMAŠU!

195. Hladan vetar prohuji kroz drveće, dolazio je strašan vihor.
196. Gilgameš reče prijatelju da legne, pa i sam leže.
197. Sagnuo se pred olujom kao brdska raž na vetru, pao je na kolena i podupro umornu prijateljevu glavu.
198. San, kakav obuzima ljude, teško pade na Enkidua.
199. Usred noći nestade sna.
200. On se uspravi i reče prijatelju:

NISI LI ME ZVAO, GILGAMEŠU?
KAKO TO DA SAM BUDAN?
NISI LI ME SE DOTAKAO?
ZAŠTO SAM TAKO PREPLAŠEN?
NIJE LI OVUDA PROŠAO NEKI BOG?
ZAŠTO MI JE CELO TELO TAKO NEMOĆNO?
PRIJATELJU MOJ, OPET SAM SANJAO,
A SAN KOJI SAM VIDEO BIO JE STRAŠAN:
NEBO JE JEČALO, A ZEMLJA ODGOVARALA URLANJEM,
PRIBLIŽIVALI SU SE TAMNI OLUJCI OBLACI,
MRAČNO SU SE SKUPLJALI I GOMILALI,
MUNJA JE ZASVETLILA, OGANJ JE SUKNUO UVIS,
OBLACI SU SE SVE VIŠE ŠIRILI, KAO KIŠA PADALA JE SMRT.
JOŠ JEDNOM ZASVETLE, A TADA SE VATRA UGASI.
NEKI ČOVEK KOGA JE UBIO GROM POSTADE PEPEO.
HAJDEMO DALJE,
POSAVETOVAĆEMO SE NA HASURAMA MEĐU KEDROVIMA.

201. Gilgameš otvori usta i reče prijatelju:

ENKIDU, TVOJ SAN JE DOBAR,

RADOSNO JE NJEGOVO ZNAČENJE.
TEŠKA ĆE BITI BORBA,

ALI ĆEMO IPAK UBITI HUMBABU.

202. Mučno se uspinju dalje sve do vrha brda, gde bujni kedrovi okružuju kuću bogova.
203. U zaslepljujuđoj belini sija sveti toranj boginje Irnini.
204. Tada se začu strahovito dahtanje, a drveće zašumi.
205. Videše samog Humbabu kako dolazi.
206. Šape je imao kao lav, a telo pokriveno bronzanim ljuskama, na nogama jastrebove kandže, na glavi rogove divljeg bika, a rep i ud rasplođavanja završavali se zmijskom glavom.

USTANI, ENKIDU!
ŠAMAŠ BOG SUNCA,

NEKA NAM POKLONI ŽIVOT!

207. Oni odapnu strele, bace i praćke.
208. Sve se ovo odbi natrag, on ostade nepovređen.
209. Sad stoji pred njima.
210. Već je uhvatio Enkidua svojim kandžama.
211. Pogođen pade Humbaba, a Gilgameš mu odrubi glavu s ljuskastog vrata.
212. Zatim uzeše moćno telo i odvukoše ga u polje.
213. Baciše ga pticama da ga proždru.
214. Na visokoj motki odneše glavu s rogovima kao znak pobede.
215. Penju se odvažno dalje prema Bregu bogova.
216. Kroz divnu bujnost kedrova stižu na vrh.
217. Tada poviče glas s brega, javi se Irninin glas:

VRATITE SE!
SVRŠENO JE VAŠE DELO.
OKRENITE SE OPET PREMA GRADU URUKU, ON VAS ČEKA!
NA SVETO BRDO GDE STANUJU BOGOVI,

NE MOŽE SE USPETI NIJEDAN SMRTNIK.
ONAJ KOJI POGLEDA U LICE BOGOVIMA MORA UMRETI!

218. I oni se okrenuše, iđahu gudurama i neprohodnim putevima, borahu se s lavovima i uzimahu im krzno.
219. Na dan punog meseca vratiše se kući u grad.
220. Gilgameš je nosio glavu Humbabe na svom lovačkom koplju.

Vrh strane

Šesta ploča

221. On opra svoje oružje i osvetla kraljevske ukrase, očešlja kosu koja mu je padala na vrat, zbaci sa sebe prljavo odelo i obuče čistu odeću.
222. Zaogrnu se porubljenim ogrtačem i opasa bedra, na glavu stavi tijaru, čvrsto steže pojas.
223. Lep je bio Gilgameš, te se rasplamsa požuda u boginji ljubavi.
224. Sama Ištar podiže svoje oko ka Gilgamešu:

DOĐI, GILGAMEŠU, BUDI MOJ LJUBAVNIK!
POKLONI MI SVOJE SEME, AH, POKLONI MI GA!
BUDI MI MUŽ, JA ĆU TI BITI ŽENA!
DAĆU ZAPREGNUTI KOLA,
ONA SU OD LAPISLAZULIJA I ZLATA, ZLATNI SU IM TOČKOVI,
NJIHOVI ROGLJI UKRAŠENI SU DRAGULJIMA.
U ZAPREZI ĆEŠ IMATI SVAKI DAN NAJLEPŠE I NAJSNAŽNIJE KONJE.
POD MIRISOM KEDROVA UĐI U MOJU KUĆU!
KAD BUDEŠ U MOJOJ UZVIŠENOJ KUĆI,
LJUBIĆE TI NOGE SVI KOJI SEDE NA PRESTOLU,
U PRAH ĆE PASTI I VELIKI, I KRALJEVI ZEMLJE.
ŠTO GOD ZAŽELI TVOJE SRCE SA BREGOVA I IZ DOLINA,
DONEĆE TI ONI KAO DANAK.
SVA GOVEDA, OVCE I KOZE TVOJIH STADA NEKA SE OBLIZNE.
NEKA TI DOĐU BLAGOM NATOVARENE MAZGE.
NEKA PRED SVIMA PROJURI KONJ TVOJIH BORNIH KOLA.
TVOM SJAJNOM PASTUHU NIJEDAN NEĆE BITI RAVAN!

225. Gilgameš otvori usta i govori, moćnoj Ištari on reče:

ZADRŽI ZA SEBE SVOJE ČARI!
PREZIREM PLOD TVOG BESTIDNOG, ZAVODLJIVOG TELA.
NE TREBA MI TVOJ HLEB, NEĆU HRANU KOJU MI TI DAJEŠ.
ODVRATNO JE TVOJE JELO, IAKO NUDIŠ HRANU BOGOVA.
NIKAKVU MI RADOST NE PRUŽA TVOJ PEHAR,
IAKO MI NUDIŠ NAPITKE VELIKIH BOGOVA.
HOĆU DA TE UHVATIM U TVOJOJ PODMUKLOSTI!
VRUĆE JE TVOJE NASTOJANJE, ALI TI JE U SRCU HLADNOĆA
KAO POTAJNA STRAŽNJA VRATA KOJA PROPUŠTAJU LEDENI VETAR,
KAO BLISTAVA KUĆA KOJA JAKE UBIJA,
KAO SLON KOJI ZBACUJE SEDLO,
KAO SMOLA KOJA PROŽDIRE BAKLJONOŠU,
KAO MEHUR ZA PLIVANJE KOJI PUCA POD PLIVAČEM,
KAO VAPNENAC KOJI NE UČVRŠĆUJE GRADSKE ZIDINE,
KAO CIPELA KOJA TIŠTI SVOGA VLASNIKA!
GDE JE LJUBAVNIK KOGA ĆEŠ VOLETI POSTOJANO?
GDE JE TVOJ PASTIR KOME BI UVEK BILA VERNA?
TREBA DA ČUJEŠ SVA SVOJA SRAMOTNA DELA.
HOĆU DA SE OBRAČUNAM S TOBOM:
IZ GODINE U GODINU GORKO RASTUŽUJEŠ TAMUZA,
MLAĐANOG LJUBAVNIKA, BOGA PROLEĆA.
ZALJUBILA SI SE U PASTIRA OKIĆENOG ŠARENIM PERJEM,
TUKLA SI GA, SLOMILA MU KRILO.
ON STOJI U ŠUMI I JADIKUJE: KAPI, KAPI, MOJE KRILO!
ZAVOLELA SI LAVA, JER JE KIPTEO OD SNAGE,
SEDAM I SEDAM PUTA SI MU KOPALA JAMU.
ZAVOLELA SI KONJA, PUN POBEDNIČKE RADOSTI
NAPADAO JE NEPRIJATELJA,

ALI JE OSETIO TVOJ BIČ, MAMUZE I MUČENJE.
ZAVOLELA SI I SNAŽNOG STAREŠINU PASTIRA,
VREDNO TI JE SIPAO ŽRTVENO ZRNEVLJE,
SVAKI DAN TI JE KLAO MLADO JARE.
TUKLA SI GA SVOJIM ŠTAPOM I OD NJEGA NAČINILA VUKA.
PROTERALI SU GA NJEGOVI VLASTITI PASTIRI,
NJEGOVI MU VLASTITI PSI RAZDIRU KRZNO.
KONAČNO SI ZAVOLELA IŠULANUA, VRTLARA SVOG NEBESKOG OCA.
KAD GOD SI HTELA, DONOSIO TI JE KITE CVEĆA,
U CVEĆU TI JE SVAKI DAN BLISTAO STO.
BACILA SI SVOJE OKO NA NJ I MAMILA GA:
'HODI IŠULANU, DA JEDEMO OD HLEBA BOGOVA,
PRUŽI SAMO RUKU, KUŠAJ SA MNOM SLATKO VOĆE!'
TADA TEBI REČE IŠULANU: 'ŠTA TRAŽIŠ OD MENE?
ZAR MOJA MAJKA NIJE PEKLA I ZAR JA NISAM JEO,
TREBA LI DA JEDEM JELA ZA SVOJU PROPAST,
JELA KOJA ĆE MI POSTATI TRNJE I ČIČAK?'
KAD SI TO ČULA, UDARILA SI I NJEGA ŠTAPOM,
PRETVORILA SI GA U DALALU, ĐUBRIŠTE SI MU DALA ZA STAN.
SAD SE VIŠE NE PENJE U HRAM I NE SILAZI U BAŠTU.
MOJU LJUBAV ŽELIŠ, A POSTUPAĆEŠ SA MNOM KAO I S NJIMA.

226. Kad to ču Ištar, obuze je strahovit gnev, ona se uspe na nebo.
227. Stupi pred Anua, oca, i pred Antuu, nebesku majku, i stade pred njih:

OČE NA NEBU, GILGAMEŠ ME JE PROKLEO,
ON MI JE KAO ZLA NABROJAO SVA MOJA DELA.
POSTUPIO JE SA MNOM SRAMOTNO.

228. Anu otvori usta, govori i reče uzvišenoj Ištari:

TI SI DAKLE TRAŽILA GILGAMEŠOVU LJUBAV,

A ON JE NABROJAO TVOJE PAKOSTI.
KAKO JE SRAMOTNO POSTUPIO GILGAMEŠ!

229. Ištar otvori usta i reče Anuu, ocu:

STVORI MI ČAROBNOG BIKA, NEBESKI OČE, DA UBIJE GILGAMEŠA!
NEKA STRAVA I UŽAS OBUZMU GILGAMEŠA!
AKO NE USLIŠAŠ MOJU MOLBU I NE STVORIŠ MI ČAROBNOG BIKA,
TADA ĆU RAZBITI VRATA PAKLA, SVI ĆE ĐAVOLI IZAĆI IZ PODZEMLJA,
SVI KOJI SU DAVNO POMRLI OPET ĆE SE VRATITI.
I BIĆE TADA VIŠE MRTVIH NEGO ŽIVIH!

230. Anu otvori usta i reče moćnoj kćeri, Ištari:

AKO UČINIM ONO ŠTO TI TRAŽIŠ,

NASTAĆE TADA SEDAM GLADNIH GODINA.
JESI LI SAKUPILA DOVOLJNO ŽITA U AMBARE?
JESI LI DALA DA RODI DOVOLJNO TRAVE I ZELENI ZA STOKU?

231. Ištar reče Anuu, ocu:

ZA LJUDE JE SAKUPLJENO DOSTA ŽITA,
A ZA STOKU IMA DOVOLJNO TRAVE I ZELENI.
NEKA SEDAM ZLIH GODINA DOĐE,
DOVOLJNO JE SAKUPLJENO ZA LJUDE I STOKU.
ZATO GA SAMO POŠALJI!
HOĆU DA UŽIVAM

KAD SE GILGAMEŠU PRIBLIŽI DAHTANJE ČAROBNOG BIKA!

232. Bog neba je čuo njene reči.
233. I Anu joj usliša molbu.
234. S Brega bogova pošalje strašnog bika i uputi ga prema gradu Uruku.
235. On besno juri preko useva i polja.
236. Pustoši zemlju pred zidovima grada.
237. Njegovo vatreno dahtanje uništava stotinu ljudi.
238. Čim dojuri ovamo, Enkidu skoči u stranu i uhvati ga za kraj repa.
239. Bik se dašćući otrgne, ustremi se na dvesto ljudi i sve ih pobije.
240. Kad dašćući dojuri i treći put, Enkidu mu se ponovo suprotstavi, skoči u stranu i uhvati ga čvrsto za koren repa.
241. Gilgameš mu zari mač u grudi, a bik hropćući pade na tlo.
242. Enkidu otvori usta i reče Gilgamešu:

PRIJATELJU, MI SMO PROSLAVILI SVOJA IMENA,
UBILI SMO NEBESKOG BIKA!

243. Kao lovac iskusan u lovu na divlje bikove, Gilgameš rastavi glavu od moćnog trupa između šije i rogova.
244. Kad su tako savladali nebeskog bika, umirili su svoje srce, pred Šamašem, bogom sunca, padoše ničice.
245. Digoše se pred Šamašem i odoše.
246. Pred zidinama grada odmoriše se oba druga.
247. Tada se Ištar pope na zidine grada Uruka, skoči na njihov krov i izreče kletvu:

JAO TEBI, GILGAMEŠU, TRIPUT JAO,
SMRT I PROPAST TEBI

JER SI MI OPET SKRIVIO I UBIO NEBESKOG BIKA!

248. Tako je klela gospodarica bogova i Enkidu je čuo reči Ištarine.
249. On otkinu ud divljem biku i baci joj ga u lice:

SAMO DA TE MOGU DOHVATITI,

I TEBI BIH UČINIO KAO NJEMU,
UKRASIO BIH TE NJEGOVIM CREVIMA!

250. Tada Ištar skupi sve devojke iz hrama, sve žene i sveštenice ljubavi i naredi da otpočnu tužaljku.
251. I one su oplakivale otkinuti ud čarobnog bika.
252. Gilgameš je sazvao sve majstore, vešte zanatlije.
253. Čudom su se majstori čudili velikim savijenim rogovima.
254. Težili su po trideset funti lazurnog kamenja, dva prsta bila im je debela kora.
255. Preko šest stotina litara ulja, koliko su mogla da prime oba roga, pokloni Gilgameš svome bogu Lugalbandi kao ulje pomazanja, unese rogove u hram boga zaštitnika i učvrsti ih na prestolu božanskog vladara.
256. U Eufratu opraše ruke i pođoše.
257. Odlaze i jašu ulicama Uruka.
258. I svi ljudi Uruka stoje okupljeni, promatraju ih i čude se.
259. Gilgameš ovako reče zboru žena svoje palate:

KO JE LEP MEĐU MUŽEVIMA?
KO JE DIVAN MEĐU RATNICIMA?

260. Ovako zvuči radostan zbor žena:

GILGAMEŠ JE LEP MEĐU MUŽEVIMA!
GILGAMEŠ JE DIVAN MEĐU RATNICIMA!

261. Veseo je Gilgameš, slavi radostan praznik.
262. Zvuci frule i pesme za igru zazvučaše u sjajnoj dvorani.
263. Ispruženi počivaju ratnici na noćnom ležaju.
264. Počiva Enkidu i vidi slike u snu.
265. Diže se Enkidu, priča svoje snove i ovako reče Gilgamešu:

Sledeća strana >>>

Vrh strane