Ogledalo Duše - Prva Knjiga Spoznaje

Kada sam se latio ovog posla, da celokupno svoje iskustvo dvadesetpetogodišnje magijske prakse i naukovanja izložim sistemski i time napravim, prvenstveno sebi relevantan podsetnik na ono što sam kroz magijski rad tokom života ostvario, a onda i priručnik nekim novim tragaocima, nisam ni pomišljao da je nivo osnovnog i opšteg obrazovanja generacija poslednjih decenija toliko srozan i degradiran. Obrazovni sistem ni izbliza nije više kao što je bio "u moje vreme". Obrazovanje kao svetovna forma je potpuno razoreno, da li s nečijom namerom ili ne, to ću ostaviti teoretičarima zavere na razmišljanje. Danas se ljudi uče ne zarad znanja i spoznaje, već isključivo zarad, obavljanja određenog posla. Čovek je danas shvaćen, što bi mehanicistička teorija socijologije rekla, kao šraf, kao dodatak mašine. U modernom svetu, čovek je viđen kao stvar i tako se vrednuje, kao šraf, dodatak društvene mašinerije. Tako shvaćen, čovek se može lako odbaciti i zameniti drugim čovekom, koji god to sistem društvene svesti bio ispoljavan. Obrazovni sistem "novog sveta" čoveka pretvara u radnu snagu nesposobnu da razlučuje o bilo kojoj stvari, čistog roba nesposobnog da opstane izvan "sistema". Kao zamenu za istinsku slobodu, moderno društvo nudi "ljudska prava i slobode" izražene kroz sistem porobljavanja svesti neznanjem i uvođenjem u bljuvotine potrošačkog mentaliteta. To je slika civilizacije danas, u kojoj čovek, što je apasurd, veruje da je slobodan.

Namera mi je bila da se u predstavljanje magijske prakse upustim "od nule", od prvog čina sopstvene odluke da zađem u svet Onostranog i uputim Stazama nepreglednih prostranstava Duhovne Spoznaje. U nekoliko knjiga za čije objavljivanje su materijali uglavnom sabrani trebao je biti izložen Put na koji sam kročio davne 1985. godine. Međutim, serija javnih predavanja koje sam održao, kao i niz razgovora koje sam obavio sa mnogima koji se "bave magijom", te početnog rada Škole Magijske Spoznaje "Akad", uvideo sam niz nedostataka i nemogućnost izlaganja prema sopstvenoj prvobitnoj zamisli.

Pitanja sa kojima sam se susreo, tokom rada škole i nakon javnih predavanja, kao i pitanja koja svakodnevno dobijam ukazuju mi na nekoliko veoma važnih problema. Kao prvo, prisutan je visok nivo neobrazovanosti, koji se odlikuje nedostatkom opšteg i neophodnog znanja. Drugi problem koji se ukazao je neverovatna zaslepljenost nebuloznim i ni u čemu utemeljenim informacijama. Ogroman strah je prisutan u svim varijetetima i on se nameće kao treći ovde uočen problem. Dalje, kao peti problem sam uočio priličnu prisutnost unutrašnjih sukoba, konflikata različite psihološke tipologije izazvanih nizom frustracija i drugih osujećujućih situacija, no pre svega ovi su unutrašnji sukobi plod nedostatka znanja. Kompleksi, kao šesti problem, su tema za sebe i ne samo da su prisutni, oni naprosto izbijaju iz ljudi poput vulkanskih erupcija. Sedmi je problem ono što ja nazivam prijemčivošću. Ona se ogleda pre svega abnormalnom vezanošću za elemente svetovnog, običnog života u svim njegovim sferama življenja. Potom, izražava se kroz vezivanje za razne sisteme spoznaje, ili kako se to još kaže, paradigme, olakim prihvatanjem na nivou sledbeničke svesti i to bez, skoro ikakve, predhodne spoznaje. Posledica ove vrste prijemčivosti jesu razočarenja nakon izvesnog vremena i prelasci na neke nove sisteme, ali opet po istom principu, ili što je još gore, kombinovanjem različitih praksi i navodnim stvaranjem sopstvenog puta. Ovo se zove mentalno lutanje, a prost čovek bi rekao tumaranje u mraku. Tu dolazimo i do konačnog problema, a to je nesposobnost razlučivanja. Sve ovo navedeno, posledica je osnovnog problema, a to je neznanje, ili takozvano, umišljeno znanje, odnosno mentalna projekcija iluzije kao spoznaje. Glavni je razlog ovome samostalno upuštanje u magijsku praksu, bez znanja i bez vođenja. Pristupačnost obilja informacija koje prosto udaraju sa interneta ravne su bombardovanju svesti koja je neizgrađena i nesposobna da "ispliva na površinu i udahne čist vazduh".

Zaista vam kažem, varaju se svi koji misle da se na Put Magijske Spoznaje mogu samostalno zaputiti. Zvanje maga se ne stiče nakon pročitanih nekoliko knjiga, raznih inernet instant prezentacija i razgovora sa "istomišljenicima" na raznim forumima, fejsbuku ili drugim javnim mrežama. Svako ko se sam upusti u magijsku praksu bilo kojeg sistema, osim nekih sitnih početničkih rezultata, koji su više plod entuzijazma nego sposobnosti, nema se čemu više nadati osim uvećanju sopstvenih problema i unutrašnjih sukoba koji mogu rezultirati potpunim krahom, ili u najblažem smislu rečeno, opštim unutrašnjim nezadovoljstvom i stanjem koje se izražava rečima: "Ja sam nesrećan", ili: "Mene niko nerazume". Onaj ko sam krene u Onostrano, jedino gde može stići je duševna bolnica, ili u najboljem slučaju, ostati da tumara svetom prokužen kao budala. Ne retko se čuje: "On je pukao, radio je nešto i pukao". O odavanju alkoholu i drogama, suvišno je i govoriti, a ni samoubistva nisu pojava koja se ne dešava.

Ulazak u svet magijskog poimanja stvarnosti ima samo dva puta, put blagodati i put ludila, put života i put smrti. Sa ovog puta odvraćam svakog, ali ako je poriv toliko jak, onda kažem, pronađi svog Vodiča. Ali pazi! Bez prijemčivosti! Mnogo je šarlatana i mnogo je onih čije pobude nisu čiste. Zato se zaustavi, ustukni korak nazad, pogledaj sa strane i razmisli dobro.

Kroz ovih nekoliko knjiga ću predstaviti ono što se može nazvati sistemom magijske spoznaje, koje uz Svete Knjige, mogu biti vodič svakom iskrenom tragaocu. "Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno". Ove reči ćete često čuti od mene. Zbog toga ću učiniti ono što mogu, a to je da vam približim Onostrani Svet na najrazumljiviji način. Ono što ne mogu da učinim, to je da vam pružim ono opšte znanje koje vam je neophodno. Zato se svako mora vratiti jednim delom nazad i nadoknaditi sve izgubljeno i propušteno, da bi mogao shvatiti, da bi mogao razumeti. Magija je neizmerno vezana za Prirodni Poredak Svih Stvari. Kako onda magijsku praksu može shvatiti čovek koji ne poznaje ni u osnovnoj formi, kao prvo jezik kojim govori i barem nekoliko drugih, što starih što novih, koji ne poznaje: matematiku, fiziku, hemiju, biologiju, geografiju, istoriju, filosofiju, i da ne nabrajam dalje. Da pomenem samo još i Astrologiju, bez čijeg poznavanja nema magijske spoznaje, jer su sve magijske korelacije u odnosu sa astrološkim konstelacijama.

Pre nego što se zajedno otisnemo na pučinu beskrajnog prostranstva Spoznaje moram da vam postavim jedno pitanje. Da li ste spremni da se suočite sa Prirodom Stvarnosti? Spoznaja omogućava uvid u Prirodu Stvarnosti. Ali kakva korist od Spoznaje čoveku koji znanjem hrani sopstveni ego, šepureći se, poput pauna, pred onima koji znanje nemaju. I sva znanja kada bi stekao, ona bi ostala samo "mrtvo slovo". Suočiti se sa Prirodom Stvarnosti, znači biti spreman promeniti sebe u skladu sa Spoznajom. Stoga ću ovde ovo pitanje preformulisati: Da li ste spremni da promenite sebe? Samo u tom smislu, ovo će vam delo biti na korist. Zato neka ovo bude poruka: Nije dovoljno samo želeti, to treba i ostvariti u sebi. Ovo nemojte nikada zaboraviti.

Hram Dagona

u drevnom belom gradu Dunum,

na dan Prve Objave Svetlosti, godine 105109.

Alexanthorn

Vrh

PUT U ZEMLJU KUTU

Beskrajno putovanje Duše

Kutu je zemlja daleka. Nepregledna prostranstva prepuna obilja svakojakog. Kraljevstvo u kojem svaka Senka ime svoje ima. Tamo vreme kao da ne postoji. Svako je delo samo tren istrgnut iz Večnosti. Staza koja vodi u zemlju Kutu nije utabana, ne vidi se... Ali ako samo malo skupiš kapke svoje i netremice zuriš u daljinu, ugledaćeš Njene obrise. Ugledaćeš veličanstvenu Stazu koju blistavi Nehar osvetljava. Ta Crna Svetlost, čigrastih iskri, od koje se ništa sakriti ne može, nešto je najsjajnije što će oko ikad videti. Izvor je Njen baš tamo u zemlji Kutu. Cvet veličanstvenog Crnog Plamena iz kojeg isijava Večnost Života. To je nekada Izvor bio na kome ljudi i žene žeđ svoju gasili su. I danas je...

Izuj cipele svoje pre nego li tamo kreneš, jer ako bosonog trnje pregaziš, izvesnije je da će te, onaj od čije se pojave krv u žilama ledi, Čuvar Kapije pustiti da prođeš. Isprazni posudu svoju iz koje vodu piješ, jer kako ćeš sa izvora zahvatiti, ako ti je posuda puna. I zapamti ovo: kada Kapiju prođeš, ako li se okreneš samo, nestaćeš u trenu. Zato na Kapiji Bezdana, stari natpis upozorenja stoji:

O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ,
ALI ZNAJ: PROĐEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
ZATO STANI OVDE, NAZAD SE OKRENI
I POGLEDAJ NA SVET KOJI OSTAVLJAŠ JOŠ JEDNOM,
JER IZA KAPIJE OVE NEPREGLEDNA PROSTRANSTVA STOJE.
IZA KAPIJE STOJI GOSPODAR DREVNI, KAPIJE ČUVAR.
KRALJ VOJSKE UŽASNIH JE ON.
IME MU SE NE IZGOVARA GLASNO,
JER PROKLESTVO BACA NA POKOLJENJA.
OD POGLEDA NJEGOVOG KRV SE U ŽILAMA LEDI.
MALO JE ONIH ČIJE SRCE OVDE NIJE PUKLO.
ON ZNAMENJE IŠTE,
A TI, ZNAŠ LI OD KOJIH SI?
ON OTKUP TRAŽI,
A TI, IMAŠ LI ŠTA DATI?
STANI, TRI KORAKA ODSTUPI.
ISPITAJ SRCE SVOJE JOŠ JEDNOM.
ISPITAJ UM SVOJ JEDNOM JOŠ.
OKRENI SE I POGLEDAJ NA SVET OPET!
O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ,
ALI ZNAJ: PROĐEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
KAPIJA BOGOVA JE OVO.

Ja sam na ovaj Put krenuo poodavno. Sećam se kad sam ugledao Stazu prvi put. Kakve radosti! Kakve sreće neizmerne! Ali avaj, od tog zanosa, te silne ushićenosti, nazad sam pao. Srećom trnje nije bilo na putu tad, ali sam seo pravo u koprive... Da znaš samo kako je to svrbelo.

U to vreme, kompjutera nije bilo, ni interneta, a o knjigama, o kojima se danas olako priča, mogli smo, zenesenjaci, samo da sanjamo. Ova naša zemlja, i tada a i danas vala, kaska za progresivnim tvorevinama geometrijskom progresijom. Tako sam ja misleći da je to stvarno put ko i svaki drum pošao da ga tražim. Poneo sam bio čak i planinarsku opremu i džeparac "silni" koji bejah uštedeo. Negde bejah isčitao da je put skriven u šumama i planinama i da se pred Kapijom otkup plaća. I tako, mislim ja, da ponesem sve što treba.

Tri meseca sam lutao šumama, i lutao planinama. I nisam našao Stazu. A onda, dok sam sedeo na steni blizu jednog potoka i zureo u zalazak Sunca, ugledah kako zalaze dva Sunca. Tu se trgoh, pomislih da nije kakva iluzija i otpih malo vode. Raširih oči, a ono i dalje dva Sunca. Jedno malo iznad stene, a drugo kao da iz stene izbija. Krenuh u pravcu Sunaca da misteriju razrešim. Ono iznad stene već beše zašlo dok sam stigao, a ovo drugo još je sjalo žarom purpura, pravo kroz stenu ispred mene. Zatvorih oči i posle trenutaka nekoliko ih opet otvorih, ali samo toliko koliko sam zuriti mogao. I ugledah tada Stazu veličanstvenu i u blještavilu Svetlosti koju nikada do tada video nisam.

Kakva radost! Kakva sreća neizmerna beše moja. Ali avaj, na tren pogled spustih dole, zegledajući kuda gazim i dok sam glavu podigao opet, nestade Svetlosti i Staza opet beše izgubljena. Tu se tlo ispod mene kao izmače, posnuh natraške i zavalih se pravo u koprive. Opisati ne mogu koliko je svrbelo. Čini mi se da sam vrištao od bola, a onda začuh glas od nekud: "A kuda si ti krenuo mali!"

Češao sam se svuda po telu i unezvereno vrteo gledajući odakle dopire taj glas. A onda iz pravca gde je Sunce izbijalo iz stene izađe on. Čovek, duge prosede kose i brade, rekao bih četrdesetak godina, ali je imao više, što doznah kasnije. "Zar si zaista mislio da se tek tako može kročiti na Stazu između dva Sveta"? - upitao me je. Ćutao sam kao zaliven, i gledao. "Ako i ne treba ništa da kažeš" - nastavio je i posle kraće pauze rekao mi: " Ja ću ti pokazati kao ćeš na ovaj Put da kreneš".

I tako je sve počelo. Bio je to moj prvi Onostrani doživljaj. Pojavio se moj prvi Učitelj, tog petog maja u kanjonu reke Vratne, ispred prve Vratanjske Kapije. Zapravo, tada je počelo moje pravo putovanje u zemlju Kutu.

Sada pozivam i tebe na Put ovaj, ali te molim, ostavi svoj mentalitet iza sebe. Poslušaj reči ove stare Zen priče.

Šolja čaja

Nan-ina, japanskog učitelja zena iz razdoblja Meidži, jednog je dana posetio neki učenjak iz druge zemlje, koji se želeo raspitati o Zen učenju. Nan-in posluži čaj. Napunivši šoljicu svome gostu, nastavio je i dalje sipati.

Učenjak je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada se više nije mogao suzdržati, reče: “Puna je. Više ne može stati!”

“Kao i ova šoljica”, reče Nan-in, “pun si svojih uverenja i pretpostavki. “Kako ti mogu objasniti Zen, ako prethodno ne isprazniš svoju šoljicu?”

Riznica magijskih Tajni

Idući od zemlje na dalekom Istoku, sakupih Reči Velikih Mudraca, stare loze Kraljeva Čarobnjaka, koje im predadoše Bogovi u nasleđe da ga prenesu pokoljenjima. Ovo Znanje preneto je iz Srednjeg Doba kroz koje je prošla Zemlja nakon Velikog Uništenja koje je došlo sa Severa. Rasa Ljudi, preživela je u malom broju i nasledila Zemlju.

U staro Doba pre Vremena, kad su Drevni naselili Zemlju, vladali su nad mnogim Svetovima i nad mnogim Rasama. Bogovi, koji naseliše Zemlju na početku Vremena, ne htedoše Drevne za Gospodare i nasta Rat. Mnoge Rase dovedene su na Zemlju da se bore protiv Bogova i mnoge Rase stvoriše Drevni da im služe. Rasa Ljudi, koju oblikovaše Drevni, beše najbrojnija. Tada Starešina Bogova naredi da svi uzmu po nekoliko žena od ljudi i da ih osemene i tako nasta Rasa Polubogova Poluljudi koji postaše najmoćniji od svih Rasa na Zemlji. Drevni su pobeđeni, a Bogovi koji bejahu sve slabiji, povlačili su se u planine i nepristupačne predele. I Bogovi se skloniše u druge Svetove i predadoše Zemlju Marduku, koji je porazio Drevne i Njegovim potomcima da vladaju Zemljom i Rasama kao Kraljevi i Čarobnjaci.

To je bio početak Srednjeg Doba u kojem su se Rase borile za prevlast i koje se završilo Velikim Uništenjem od strane Bogova. Rasa Ljudi je preživela i nasledila Zemlju. Ali behu dve Rase Ljudi i treća Rasa Polutana koja je nastala u početku od ove dve. I danas postoje potomci Kraljeva i Čarobnjaka, potomci Marduka Poluboga Polučoveka, kojih je malo i koji se skrivaju. I postoje potomci robova koje stvoriše Drevni, da služe Gospodarima i koji i danas služe, kao robovi, i ima ih najviše. I postoji Rasa Polutana koja luta Zemljom tragajući za korenom. I postoje Znaci po kojima se poznaju, jer se ne razlikuju na oko. Kraljevi i Čarobnjaci skrivaće se i dalje. Robovi će služiti i u budućim vremenima. Samo će Polutani ostati rastrzani na Putu.

Ovako se sažeto može opisati ono o čemu se govori u mnogim starim spisima naroda koji su živeli na prostoru zemlje velikog međurečja na Istoku, koju Grci nazivaju Mesopotamija. Ovo je knjiga Šotenerom, jedna od starih. Na latinskom jeziku ime joj je Nekronomikon, pod kojim je i najpoznatija. Ovo je Knjiga Mrtvih.

Sakupio sam mnogo tekstova u proteklim godinama mog naukovanja o magiji starog doba. Pronašao sam tekstove na arapskom jeziku, prepise starijih tekstova, koji su opet prepisi ili opisi onih zapisa koji su na glinenim pločama ostali iza naroda Sumera, Akada, Asirije i Babilona. Mnogi su izgubljeni, mnoge sačuvaše stari Misirci, koje poznajemo kao Egipćane i Jevreji su ponešto sačuvali i Arapi nam ostaviše u nasleđe mnoga znanja iz starih vremena. Mnoge je knjige uništila Crkva hrišćanska u starom i srednjem veku, poznate nam povesti. I opet, ima knjiga koje tajno sveštenici te iste Crkve sačuvaše i prevedoše na latinski jezik, da se ne zaborave. Neke od ovih spisa uspeo sam da pronađem i proučim.

Mnogo je magova proučavalo Nekronomikon u prošlosti prepisujući ga i prevodeći na svoje jezike. Pronašao sam pet knjiga koje slove za Nekronomikon i još mnogo drugih koje sadrže iste ili slične tekstove, ali u nekim ima i onih tekstova kojih u drugim pak nema, ili se nekad manje, a nekad više razlikuju od onoga što je u drugim knjigama.

Jesu li ovo prepisi i prevodi starih knjiiga, moram vam reći da u tome ima istine. Ali otkud i toliko razlika? Jesu li ti pisci, imena im neću spominjati, nešto sakrili, namerno sklonili ili su kroz magijski rad i prizive raznih sila nešto novo otkrili i to nam saopštili, to vam zasigurno ne mogu reći, ali može biti da je tako. Možda je po nešto od svega što je napisano samo plod nečije mašte, ali ni to vam ne mogu zasigurno reći. I da li postoji Nekronomikon kao jedna knjiga u kojoj je sve zapisano, ne mogu vam ni to reći. Možda neka tajna družina čuva ovu knjgu kako bi sačuvala narode i Zemlju od uništenja, o kojem se u knjizi govori, ili pak da održi svoju vlast nad narodima. A opet, možda nikada nije ni postojala kao jedna knjiga, već je samo zbir više spisa po nečijem izboru, čijem ne znam. Ali jedno sigurno znam. Ova knjiga sadrži tajne nezamislive, strahovite i užasne moći koja zjapi nad Bezdanom.

Ono što sakupih nazvao sam Kodeks Svetih Knjiga - Zag Nehar, ali vam ne mogu reći da je to sve, jer nije. Nije sve ovde, jer je mnogo toga još ostalo skriveno. I daće se nekom ko dolazi da i to otkrije. Nije sve ovde, jer postoji i ono što zaista ne smem da napišem ovde. I daće se onome ko ima uši da čuje. I daće se onome ko ima oči da vidi. I daće se onome ko ima srce da ide napred.

Jedan i Jedan nisu Dva nego su dve jedinice. Jedan je On, Dva je Ona, Trojica nisu Jedan, jer su Tri On i Ona. Četiri su elementi od kojih je sazdan Svet i, na kraju, Pet je Čovek koji je Četiri i Jedan ili Četiri bez Jednog i Dva.

Knjiga Svete Magije

Ovo je nova knjiga. Staroj se zagubio trag, a ima li svrhe tragati za njom? Ima mnogo knjiga napisanih, ali ovo je moja Knjiga, mada nije lična Knjiga koju piše svaki Mag, knjiga u koju On upisuje život koji živi. Ovo je Knjiga Svete Magije, suma znanja sakupljenog na Putu u Sveto Kraljevstvo.

Sve nam je rečeno, ali nam ništa nije objašnjeno.

Ovo je stara mudrost. Zar je potrebna još jedna knjiga u moru napisanih? Nije. Zašto je pišem? Zato što je potrebna. Ovo je prvi paradoks. Ima ih hiljadu još. Nisam ja napisao ništa novo. Ovo sam na Putu svom nalazio i prečišćavajući odlagao u Kovčeg Znanja.

Mnogo je knjiga napisano o magiji, ali na obmanjujući i nepotpun način tako da su se samo neki mali delovi njihovog sadržaja mogli primeniti u radu. Oduvek je posvećenje u tajno znanje i magiju bilo ograničeno na posebno odabrane ljude, a zbog toga nužno tamna i misteriozna stvar za one koji ozbiljno traže istinu.

U proteklim vremenima poznavanje magije su stalno i žestoko napadale razne religije, a inkvizicija je najupečatljiviji primer toga. Kasnije, početkom modernog doba, magija je posmatrana kao čisto praznoverje, a svako koje pokazivao i najmanju sklonost ka toj vrsti nauke bivao je ismejan. Mistične sekte i slične bile su odgovorne za loše ime koje je ubrzo dobilo proučavanje magije, i ljudi koji su pokazivali interes za to obično su stavljani na stub srama "zbog praktikovanja crne magije" i “satanizma”.

Prava magija je izučavana u najstarijim proročkim školama i u izolovanim krugovima u koje su samo posvećeni imali pristup. Mali broj knjiga koje daju škrte informacije o magiji pisane su na takav način da su njihovi sadržaji nudili malo čak i najpažljivijem čitaocu, čineći potpuno shvatanje te nauke nemogućim.

Ova knjiga pokazuje put svakom ozbiljnom i vrednom učeniku koji se oslobodio fanatičnog verovanja ili lažne koncepcije sveta i koji je spreman da duboko prodre u misterije tajne nauke i magije.

Vrh

<<< O >>>